Да би се убрзао развој обновљиве енергије као одговор на енергетску кризу и ефекат руске инвазије на Украјину, Европска комисија је недавно предложила привремену уредбу за ванредне ситуације.
Предлог, који би требало да траје годину дана, уклонио би административну бирократију за издавање дозвола и развој, што би омогућило да се пројекти обновљиве енергије брзо пуштају у рад. Истиче „технологије и типове пројеката са највећим потенцијалом за брз развој и најмањим утицајем на животну средину“.
Према предлогу, рок за добијање дозволе за прикључење на мрежу за соларне фотонапоне инсталиране у вештачке објекте (зграде, паркинги, саобраћајна инфраструктура, пластеници) као иу колоцираним системима за складиштење енергије је до месец дана.
Мерама ће бити изузети и такви објекти, као и соларне електране снаге мање од 50 кВ, под условом да су потребне одређене еколошке процене, наводећи концепт „активне административне тишине“.
Нови прописи посебно укључују
Привремено ублажити захтеве заштите животне средине за изградњу електрана на обновљиве изворе енергије, поједноставити процедуре одобравања и поставити максимално временско ограничење за одобрење;
Ако постојеће електране на обновљиве изворе енергије желе да повећају производни капацитет или да наставе са производњом, потребни ЕИА стандарди се такође могу привремено ублажити, а процедуре одобравања су поједностављене;
Максимални период одобрења за постављање соларних инсталација на зградама не може бити дужи од једног месеца;
Максимално време одобрења постојеће електране на обновљиве изворе енергије да се пријави за повећање или наставак производње не може бити дуже од шест месеци;
Максимални период одобрења за изградњу геотермалне електране не може бити дужи од три месеца;
Стандарди заштите животне средине, заштите животиња и заштите јавног интереса потребни за нове или проширене објекте обновљиве енергије могу се привремено ублажити.
Као део мера, соларна енергија, топлотне пумпе и постројења чисте енергије ће се сматрати „преважним јавним интересом“ и, подложни „одговарајућим мерама ублажавања, уз одговарајући надзор ради процене њихове ефикасности“, пројекти ће имати користи од смањене процена и регулисање.
Европски комесар за енергетику Кадри Симсон рекао је: „ЕУ убрзава развој обновљиве енергије, са рекордних 50 ГВ нових капацитета који се очекује да ће бити додати ове године. Да бисмо ефикасно решили високе цене електричне енергије, осигурали енергетску независност и испунили климатске циљеве, морамо да убрзамо корак даље."
Предлог за хитне случајеве уследио је након што је ЕУ планирала да повећа свој соларни циљ на 740 ГВдц до 2030. године у оквиру плана РЕПоверЕУ који је представљен у марту. Соларни ПВ развој у ЕУ је на путу да достигне 40ГВ до краја ове године, међутим, Комисија је рекла да би развој требао да порасте за додатних 50% на 60ГВ годишње да би се постигао циљ за 2030.
Европска комисија је саопштила да је предлог имао за циљ убрзање развоја у кратком року како би се ублажила административна уска грла и изоловало више европских земаља од употребе руског гаса, док би такође помогао у снижавању цена енергије. Ове одредбе о ванредним ситуацијама се пробно примењују годину дана.
Широм Европе, максимални период дозволе за соларну ПВ на вештачком земљишту и зградама је месец дана
Франс Тимерманс, извршни потпредседник Европског зеленог договора, рекао је: „Обновљива енергија је трострука победа за Европљане: јефтинија је за производњу, чини нашу планету чистијом и њоме не манипулише Русија. Предлог је Брзи зелена транзиција је још један корак у суочавању са енергетском кризом изазваном руско-украјинским ратом“.
Одређивањем максималног рока за добијање дозволе од шест месеци, предлог би такође убрзао поновно напајање електрана на обновљиву енергију и поједноставио процес прикључења на мрежу, под условом да додатна снага не прелази 15 одсто првобитног пројекта.
Прошле недеље, Европска инвестициона банка се обавезала да ће програму РЕПоверЕУ додати 30 милијарди евра (29,7 милијарди долара) зајмова и финансирања капитала. Од руске инвазије, ЕУ је наставила да улаже и развија енергетску безбедност.