Према извештају „Обновљива енергија 2022“ који је недавно објавила Међународна агенција за енергију (ИЕА), са брзом популаризацијом обновљиве енергије широм света, очекује се да ће се глобални инсталирани капацитет обновљиве енергије повећати за 2400 ГВ између 2022. и 2027., што је еквивалент тренутном укупном инсталираном капацитету електричне енергије у Кини.
Поред тога, у наредних пет година обновљива енергија ће чинити више од 90 одсто глобалне експанзије електричне енергије, а глобално повећање производње обновљиве енергије у наредних пет година биће еквивалентно повећању производње електричне енергије у последње две деценије. До 2025. године обновљива енергија ће престићи угаљ као највећи светски извор електричне енергије.
Западни свет, који чине развијене земље, достигао је врхунац коришћења енергије, док региони у развоју као што су Индија, Кина, југоисточна Азија и земље Блиског истока сустижу значајном брзином. Развијене земље и земље у развоју дају све од себе да се трансформишу у чисту енергију као што су соларна енергија, енергија ветра и хидроенергија.
Какво је стање обновљиве енергије на афричком континенту богатом ресурсима данас, када је обновљива енергија широко прихваћена? Овај чланак даје кратак преглед напретка које су афричке земље оствариле у области обновљиве енергије и потенцијала континента за транзицију зелене енергије.
Колики је потенцијал Африке за обновљиву енергију?
Енергетски систем са обновљивом енергијом у својој сржи може помоћи у решавању многих друштвених, економских, здравствених и еколошких изазова са којима се суочава Африка. Афрички континент има огроман потенцијал ресурса ветра, сунца, хидро и геотермалне енергије. Поред тога, опадајући трошкови су учинили обновљиву енергију све доступнијом. Централна и јужна Африка је богата минералним ресурсима који су од виталног значаја за производњу батерија, ветротурбина и других технологија са ниским садржајем угљеника.
Африка је најсунчанији регион на свету, са око 60 одсто најбољих соларних ресурса на свету. Извештај Међународне агенције за обновљиву енергију о анализи тржишта афричке обновљиве енергије наводи да континент има потенцијал од 7.900 ГВ соларне фотонапонске технологије. Поред тога, континент има додатни хидроенергетски потенцијал (1753ГВ) и потенцијал енергије ветра (461ГВ). Делови Африке такође имају геотермални и савремени биоенергетски потенцијал.
Процењује се да ће до 2050. производња соларне фотонапонске енергије порасти на 650 ГВ, а очекује се да ће афрички континент за око 20 година постати глобални центар зелене производње.
Поред тога, енергетска транзиција ће такође створити могућности за запошљавање промовисањем развоја нових индустрија. Према анализи Међународне агенције за обновљиву енергију, обновљива енергија и друге технологије везане за енергетску транзицију већ су отвориле 1,9 милиона радних мјеста у Африци, а овај број ће значајно расти како земље буду даље улагале у енергетску транзицију.
Према извештајима, између 2020. и 2050. сваки милион долара уложен у обновљиве изворе енергије створиће најмање 26 радних година; сваки милион долара уложен у енергетску ефикасност створиће најмање 22 године рада; у погледу енергетске флексибилности бројка је 18 .
Према извештају Међународне агенције за енергију из 2021. године у партнерству са Светском банком и Светским економским форумом, да би се свет ставио на прави пут да постигне нето нулте емисије до 2050. године, тржишта у развоју и развој треба да се повећају седам пута, са мање од 150 милијарди долара на више од трилиона долара у 2021. години.
Можда најважнији фактор, који се често не помиње, јесте сиромаштво афричке преносне мреже. Са само неколико земаља које имају стварне националне мреже, огромно подручје афричког континента и многе земље унутар њега, укључујући велике земље попут Нигерије, Судана, па чак и Танзаније и Кеније, нуде огроман простор за ефикасно коришћење дистрибуиране обновљиве енергије. Ово би уштедело трошкове (увек кључни фактор на континенту који нема довољно новца) и обезбедило бржи приступ електричној енергији.
Значајни развоји у области обновљиве енергије
Употреба обновљивих извора енергије порасла је током протекле деценије, са више од 26 ГВ нових капацитета обновљиве електричне енергије инсталираних крајем прошле године. Међу њима, нови инсталисани капацитет соларне енергије је највећи. У поређењу са 2000-им, просечна годишња инвестиција у обновљиву енергију порасла је десет пута у последњој деценији, са мање од 500 милиона УСД у 2000-2009 на 5 милијарди УСД у 2010-2020.
Инвестициони трендови су се убрзали почетком 2000-их. Земље у Африци и широм света недавно су поново потврдиле своју посвећеност изградњи утицаја и стратешким дугорочним пројектима који доприносе енергетској транзицији и промовишу економску стабилност у Африци.
У јуну 2023. основан је СА-Х2, специјализовани мешовити фонд за финансирање, који има за циљ да прикупи милијарду долара за подршку изградњи пројеката зелене енергије водоника у Јужној Африци. Када буде лансиран, СА-Х2 ће се удружити са СДГ Намибиа Оне Фунд како би обезбедио свеобухватно решење за финансирање индустрије зелене енергије водоника у јужној Африци. Овај значајан развој догађаја долази отприлике месец дана након потписивања меморандума о разумевању између Афричке финансијске корпорације и Јапанске банке за међународну сарадњу (ЈБИЦ). Према меморандуму о разумевању, две стране ће сарађивати у области инфраструктурних пројеката за убрзање енергетске транзиције Африке.
У јануару 2023., у оквиру своје иницијативе „Глобална капија“, Европска унија и њене државе чланице покренуле су „Европску тимску иницијативу за праведан и зелени опоравак“ за Јужну Африку. Овај план је дао велики подстицај иницијативама зелене енергије на афричком континенту. У међувремену, Одржива енергија за све (СЕфорАЛЛ), Афричка климатска фондација, Блоомберг Пхилантхропиес, Цлимате Воркс Фоундатион и Кинеско удружење индустрије обновљиве енергије (ЦРЕИА) покренули су Афричку иницијативу за производњу обновљиве енергије (АРЕМИ).
Главна сврха АРЕМИ-ја је да омогући неопходна финансијска, технолошка и друштвено-економска улагања за покретање развоја и транзиције чисте енергије у Африци. Отприлике у исто време, УАЕ су потписали велики уговор са Замбијом о обезбеђивању 2 милијарде долара за развој соларне фарме. Ангола је такође недавно обезбедила зајам од 1,29 милијарди евра (1,41 милијарду долара) уз помоћ британске банке Стандард Цхартеред.
Осврћући се на 2022. годину, Г7 је најавила Иницијативу за глобално партнерство за инфраструктуру (ПГИИ), иницијативу за кредитирање од 600 милијарди долара посвећену финансирању пројеката одрживе инфраструктуре у земљама у развоју, са посебним фокусом на Африку. Осим тога, у фебруару исте године, Европска комисија је објавила пакет инвестиционих средстава од 150 милијарди евра за Африку.
главна препрека
Упркос огромном потенцијалу обновљиве енергије, недовољна глобална улагања у земље на афричком континенту ограничила су њихов развој обновљиве енергије. Само 2 процента глобалних инвестиција у обновљиву енергију отишло је у Африку у последњих 20 година, а постоје огромне разлике између региона. Ослањање на грантове и помоћ не помаже јер често не резултирају најбољим улагањима у технологију или добављаче.
Ослањање на извоз фосилних горива је још један изазов. Док транзиција на чисту енергију представља велике могућности за афричке земље, многе афричке земље у великој мери зависе од извоза робе, укључујући фосилна горива. Заиста, фосилна горива остају један од највећих извозних производа Африке. У будућим сценаријима са ниским емисијама угљеника, ове земље зависне од фосилних горива ће се све више суочавати са ризиком од насуканих средстава, са њиховим новонасталим производним капацитетима ухваћеним између променљивих енергетских модалитета.
Штавише, ако постоји избор између коришћења релативно богатих локалних ресурса или увоза соларне опреме, избор је очигледан за многе земље, баш као и избор Индије између коришћења локалног угља у односу на природни гас и чиста горива. Стога је неопходан пажљиво испланиран приступ да би се искористио огроман потенцијал овог подручја.