Почетком новембра 2022. године, руководиоци неколико нових компанија за развој енергије, укључујући Орстед А/С, ССЕ Плц, РВЕ АГ и Ибердрола СА, окупили су се у Дому канцелара финансија, надајући се да би британска влада могла да промени „нову енергију , посебно енергије ветра“. Политика пореза на ненапредни профит". Само пре неколико дана, нови британски министар финансија, Џереми Хант, објавио је да се обим британског „пореза на ненадмашан профит" примењује на област производње нове енергије, а све приходе нових Предузећа за производњу електричне енергије чија продајна цена електричне енергије прелази 75 евра по мегават-сату, дужна су да плаћају порез до 45 одсто. Ова политика ће се примењивати од 1. јануара 2023. године.
Орстед А/С и ССЕ Плц су највећи произвођачи енергије ветра на мору у Европи. Политика британске владе „прозор на добит“ ће неминовно имати већи утицај на њихове будуће приходе, па су они изразили своје протесте против британске владе.
Порез на непредвиђени приход на енглеском је порез на неочекиване приходе, који првобитно значи „воће које је ветар однео, непредвиђена добит“, тако да је то порез који влада користи за прилагођавање прекомерног прихода предузећа. Порез на неочекивани приход постоји више од 30 година, а настао је још у доба Британске Тачер.
Разлог зашто је британска влада проширила обим „пореза на профит на прозоре“ на област нове производње енергије је тај што ће енергетска криза изазвана руско-украјинским ратом у Европи 2022. године проузроковати скок цена струје, а обични становници не могу више да приуште тако високе трошкове електричне енергије. Влада се нада да ће се становницима вратити кроз опорезивање.
Према подацима Блоомберга, 2021. октобра цена електричне енергије у УК биће 0,21 ГБП/кВх, 2022. априла биће 0,28 ГБП/ кВх, а до октобра 2022. године цена електричне енергије је порасла на невероватних 0,52 ГБП/кВх. Годишњи пораст је 148 одсто. Иако се и цена производње електричне енергије повећава иза кулиса, енергетски оператери су постали највећи корисници ове енергетске кризе, док су обични становници највеће жртве.
У Великој Британији, уобичајена пракса развоја нових енергетских извора је потписивање средњорочних и дугорочних уговора о претплати са владом. Држава купује електричну енергију коју производе електропривреде по фиксној цени, а цена те струје је у разумном распону цена. Дакле, на сву продају електричне енергије која припада уговору о претплати неће утицати политика „пореза на непредвиђену добит“, јер не испуњава стандард „ненапредне зараде“.
Струја која учествује у тржишно оријентисаним трансакцијама биће под стриктним надзором „пореза на ненапредни добитак“. Као највећа земља за производњу енергије ветра у Европи, Велика Британија ће платити висок порез на неочекиване приходе за скоро половину своје производње енергије ветра.
Поред Уједињеног Краљевства, многе земље у европском региону ће или су већ наметнуле „порез на добит“ на нову производњу електричне енергије.
Немачка влада је од 1. децембра ове године увела неочекивани порез на производњу електричне енергије из обновљивих извора, а потребно је 90 одсто пореза на приход од електричне енергије изнад 130 евра/МВх.
Поред тога, Норвешка, Финска, Холандија, Италија и многе друге земље имају рестриктивне политике „пореза на добит“ за производњу енергије из обновљивих извора.
У сенци европске кризе моћи, европске владе се надају да ће попунити фискални дефицит повећањем пореза.
Међутим, велико опорезивање је једнако погоршању ситуације за ионако тешку европску нову енергетску индустрију.
Док се приход градитеља нових енергетских електрана смањује, они ће неминовно смањити улагања у лицитације, што ће довести до пада нових енергетских инсталисаних капацитета у Европи.
Раније су криза ланца снабдевања у Европи и владина гломазна политика одобравања изазвали жаљење нових енергетских компанија.
С једне стране, европске владе понављају своје ослањање и подршку новим енергетским инсталацијама, али с друге стране стварају препреке за развој нове енергије. Иронично, циљ нових енергетских инсталисаних капацитета у Европи је такође постао збуњујући.