Касније ове године, Афричка унија ће представити документ од пет страница на 27. Конференцији страна о климатским променама (ЦОП27) наглашавајући предности развоја индустрије нафте и гаса са ниским садржајем угљеника у региону. Индустрија у процвату не само да ће помоћи економијама нафтних држава, већ ће такође пружити прилику нафтним и гасним компанијама да се развијају и инвестирају у своја фосилна горива са ниским садржајем угљеника и премосте јаз у зеленој транзицији како глобална потражња наставља да расте. Истовремено, неке афричке земље убрзавају свој темпо у развоју зелених енергетских стратегија и инвестирању у обновљиве изворе енергије. Али ово је само почетак афричког енергетског бума, јер ће га њени огромни обновљиви ресурси додатно употпунити.
Међународна агенција за обновљиву енергију (ИРЕНА) је 2019. године предложила даље проширење примене обновљиве енергије у Африци и нагласила да регион садржи велику количину обновљиве енергије, рекавши да се од Африке очекује да игра водећу улогу у будућем развоју обновљива енергија. Међутим, тренутна лоша поузданост снабдевања обновљивим изворима енергије у Африци довела је до распрострањених нестанака струје, тако да многе земље остају зависне од фосилних горива, ометајући развој енергетског микса и укупне економије. У недавном извештају ИРЕНА се наводи да „обиље биомасе, геотермалне, хидро, соларне и енергије ветра на континенту има потенцијал да брзо промени статус кво у Африци“.
У време писања извештаја, 600 милиона људи у Африци, или око 48 одсто укупне афричке популације, није имало приступ енергији. Али ИРЕНА каже да би чиста енергија могла да задовољи око четвртину енергетских потреба Африке до 2030. То ће захтевати повећање годишњих улагања на око 70 милијарди долара за повећање обновљиве електричне енергије са 42 киловата на 310 киловата како би се задовољила половина потреба за електричном енергијом у региону.
Неколико афричких земаља развило је стратегије и циљеве за подршку развоју обновљиве енергије, укључујући Египат, Етиопију, Кенију, Мароко и Јужну Африку; неколико мањих земаља је такође поставило циљеве зелене енергије; улагања у соларну енергију широм афричког региона такође су значајно повећање. Године 2021, Даниел-Алекандер Сцхротх, вршилац дужности директора за обновљиве изворе енергије и енергетску ефикасност у Афричкој развојној банци (АфДБ), рекао је: „Соларни ПВ је сада најјефтинији облик разумне опције за повећање капацитета.
Између 2019. и 2020. године, афрички капацитети соларне енергије и енергије ветра порасли су за 11 одсто, односно 13 одсто. У истом периоду хидроенергетски капацитети су повећани за 25 одсто. ПрицеватерхоусеЦооперс је известио да је између 2013. и 2020. године укупни инсталирани капацитет обновљиве енергије у Африци порастао за 24 ГВ и да се очекује да ће порасти са 180 милиона џула у 2020. на 2,73 милијарде џула до 2050. године. Поред тога, ПвЦ верује да ће Африци требати најмање 2,8 билиона долара да би до средине века остварила нето нулту емисију угљеника.
Према ПвЦ-у, Африка има потенцијал да развије 59 теравата енергије ветра. Тренутно развијени капацитет енергије ветра чини само 0.01 процената, са 6.491 МВ инсталираног капацитета 2021. и 1.321 МВ капацитета у изградњи. Африка има 9.604 МВ соларног капацитета са 7.158 МВ у изградњи, са највећим соларним пројектима у Јужној Африци, Египту и Алжиру. Очекује се да ће биоенергија чинити око 10 процената афричког снабдевања обновљивом енергијом до 2050. Хидроенергија је такође недовољно искоришћена, са само 11 процената јефтине електричне енергије у раду, са великим потенцијалом за развој геотермалне енергије. Када је реч о нуклеарној енергији, Јужна Африка је једина земља на афричком континенту са комерцијалном нуклеарном електраном.
Међутим, да би изградила снажан сектор обновљиве енергије, Африци ће бити потребна подршка међународне заједнице, посебно у смислу финансирања. Раније ове године, Међународна агенција за енергетику (ИЕА) одржала је догађај у Паризу на којем су се министри и заинтересоване стране из целог света сложили да „још увек постоји потреба за јачањем међународне акције за решавање постојећих препрека за улагања у чисту енергију, а то заузврат олакшава распоређивање капитала широм континента“.
Страна улагања у обновљиве изворе енергије у Африци се већ повећавају. На пример, амерички инвеститори су удружили снаге са Америчком агенцијом за међународни развој (УСАИД) и Проспер Африца како би истражили потенцијал зелене енергије обновљиве енергије у Африци. Ово је део иницијативе америчке владе за повећање трговине и инвестиција између афричких земаља и Сједињених Држава. На ЦОП 26, неке од најбогатијих земаља света обећале су 8,5 милијарди долара у климатским грантовима и повлашћеним зајмовима Јужној Африци. Поред тога, биће потребно више приватних инвестиција да ограничи производњу угља и нафте и развије свој сектор обновљиве енергије.
Поред тога, британска компанија ТуНур најавила је да ће уложити 1,5 милијарди долара у изградњу 500-мегаватне соларне електране у Тунису, у северној Африци. У међувремену, огранак британске владе за финансијски развој, Бритисх Интернатионал Инвестмент Цорпоратион (БИИ), планира да уложи 6 милијарди долара у Африку у наредних пет година, углавном у обновљиве изворе енергије и дигиталну инфраструктуру. Ницк О'Донохое, извршни директор БИИ-а, рекао је: „Били смо значајан инвеститор у афричком енергетском сектору, у почетку у енергију из фосилних горива, а током протекле три до четири године, готово у потпуности у обновљиву енергију.
Закључно, поред свог огромног потенцијала за нафту и гас са ниским садржајем угљеника, афрички регион би такође могао постати електрана обновљиве енергије. Међутим, са ограниченом инфраструктуром и ограниченим националним финансирањем за развој обновљиве енергије, међународна заједница мора усмерити енергетске инвестиције у регион како би изградила снажан сектор обновљиве енергије и допринела глобалном енергетском развоју без нето енергије.