Енергетски истраживачки институт Ристад Енерги очекује да ће циљеви ЕУ за производњу соларне и вјетроелектране за 2030. бити премашени.
Након што су 2022. доживеле превирања на европским енергетским тржиштима, владе почињу да се фокусирају на задовољавање дугорочних енергетских потреба на одржив и сигуран начин. Очекује се да ће производња електричне енергије из обновљивих извора дефинитивно расти експоненцијално, али велики удио производње соларне и вјетроелектране и даље има проблеме које треба ријешити, као што је потреба да се бави диспечирањем мреже и равнотежа узрокована наглим повећањем сезонске потражње.
Године 2022., погођене прекидом руског гасовода за Европу, нестанком француске нуклеарне енергије и ниском производњом хидроенергије у Европи, европске цене електричне енергије достигле су ултра висок ниво од више од 700 евра по мегават-сату. Ово је навело владе широм света да жртвују одрживи развој и поново се окрену угљу за производњу електричне енергије како би осигурале енергетску сигурност. Подаци показују да је европска производња електричне енергије на угаљ порасла за 5% у 2022. у поређењу са истим периодом прошле године.
Међутим, европска енергетска криза такође пружа прилику за развој нових норми. Узмимо за пример план Европске уније РЕПоверЕУ, који повећава циљ производње енергије из обновљивих извора са 40% на 45% укупне производње електричне енергије у 2030. Изградња више капацитета за производњу обновљиве енергије помоћи ће да се убрза циљ ЕУ угљичне неутралности уз смањење зависности од увезена горива. Ристад Енерги очекује да ће ЕУ до краја ове године достићи 211 ГВ инсталираних соларних фотонапонских капацитета и 214 ГВ капацитета ветра. Производња енергије из ветра и сунца чиниће 31% производње електричне енергије у ЕУ, а очекује се да ће укупна производња енергије у ЕУ достићи 3.019 терават сати (ТВх) 2023. године.
Штавише, нивелисани трошак електричне енергије (ЛЦОЕ) за соларну ПВ и ветар на копну у Европи је пао на око 50 евра по МВх, половину ЛЦОЕ за природни гас и енергију на угаљ. Из економске перспективе, економичније је градити нову соларну енергију и енергију ветра него наставити да користи постојеће електране на природни гас.
Процењује се да ће до 2030. године инсталисани капацитет соларне фотонапонске производње енергије достићи 490 ГВ, а инсталирани капацитет енергије ветра 375 ГВ. До тада ће производња енергије из ветра и сунца чинити 53% укупне производње енергије у ЕУ, премашујући циљ од 45% који је предложио РЕПоверЕУ.
Наравно, новоинсталисани капацитети за производњу енергије из обновљивих извора не само да морају да замене део производње енергије из фосилних горива, већ морају да буду у стању да задовоље очекивану нову потражњу за електричном енергијом. Очекује се да ће потражња за електричном енергијом расти по сложеној годишњој стопи раста (ЦАГР) од 2% у наредних 30 година.
Истовремено, капацитет производње који се може диспечирати је од кључног значаја за обезбеђивање дугорочно поузданих енергетских система и балансирање и подршку флуктуирајуће природе соларне и ветрогенерације. У извесној мери, системи за складиштење енергије батерија (БЕСС) могу да обезбеде ову могућност балансирања, али развој технологије за складиштење енергије батерија треба да се побољша како би цена била конкурентнија. Јер тренутни просечни нивелисани трошак складиштења енергије (ЛЦОС) по МВх износи 135 евра, што је скупље од постојећих електрана на гас.
Процењује се да се инсталисани капацитет БЕСС-а очекује да порасте на 55 ГВ до 2030. године и 418 ГВ до 2050. Међутим, батеријско складиштење ових капацитета још увек не може да испуни све очекиване захтеве овог процеса. Дакле, биће допуњен и производњом природног гаса, посебно током зимског периода у Европи када је потражња за енергијом велика. Као резултат тога, ове електране ће морати да добију субвенције за капацитет да би остале у функцији упркос ниским стопама коришћења за производњу природног гаса, а такође ће морати да наставе да користе подземна складишта гаса како би задовољиле сезонску потражњу.